Sto si tuzna duso moja... E-Book

Zorica Bamberger

• Herausgeber: neobooks
• Kategorie: Lebensstil
• Sprache: Deutsch

Seitenzahl: 58

Veröffentlichungsjahr: 2019

Beschreibung

　 Ova knjiga je posvecena svim onim zenama koje su pretrpele nasilje u svojoj porodici. Uprkos emancipaciji i samo na izgled slobodnom misljenju cemu danasnja zena ne samo u nasem drustvu tezi, iza zatvorenih vrata odvijaju se cesto porodicne drame. Porodicno nasilje se moze sresti u svim drustvenim slojevima, medju siromasnima i medju bogatima, medju obrazovanima i medju neskolovanima, u svim drzavama sveta, a i sire, sto bi rekli komicari.

Leseprobe

Уколико сагрешиш Богу и уколико те греси буду мучили и пекли,

потражи једину, вечну и живу Жртву за грехе (тј. Христа).

Своје грехе баци пред ту Жртву.

Иначе, ни од куда нећеш наћи спасења.

Немој мислити да ћеш се сам спасти.

Sveti Jovan Kronstadski

Ova knjiga je posvecena svim onim zenama koje su pretrpele

nasilje u svojoj porodici. Uprkos emancipaciji i samo na izgled s

lobodnom misljenju cemu danasnja zena ne samo u nasem

drustvu tezi, iza zatvorenih vrata odvijaju se cesto porodicne

drame. Porodicno nasilje se moze sresti u svim drustvenim

slojevima, medju siromasnima i medju bogatima, medju

obrazovanima i medju neskolovanima, u svim drzavama

sveta, a i sire, sto bi rekli komicari.

Iako u svemu tome nema nicega smesnog.

Pa uprkos tome, ova tema je i dalje ostala tabu i svi zatvaraju

oci pred njom. Pa cak i sama zena koja je porodicno nasilje

prezivela ili i dalje prezivljava, od stida, straha ili prevelikog

psihickog bola kojeg je potisnula negde u dubini duse,

ne govori rado o tome.

Knjiga je namenjena i muskarcima, koji citajuci ovu knjigu,

imaju priliku da preispitaju svoje ponasanje, koje mozda

ne namerno ili svesno, duboko povredjuje ionako senzibilnu

dusu jedne zene. I ne samo dusu jedne zene.

(Ali, sto je bitno, ona nije usmerena protiv muskaraca.)

Pri ideji i pisanju ove knjige mislila sam i na mlade devojke,

koje stoje pred izborom partnera. Koji mi sve znaci govore

da li je mladic koji mi se dopada zaista idealna prilika i da li

je zaista vredan mene, koji mi sve znaci govore da sa njim

"nesto" nije u redu, su neki od odgovora koji se mogu u

ovoj knjizi pronaci.

Sa ovom knjigom znam da necu odjednom resiti sve probleme

koje jedna zena koja je tucena ima , niti je to u mojoj moci ili

doprineti da porodicno nasilje zauvek nestane kao pojam,

na zalost. Ono sto je bitno, bar za pocetak, je o tome govoriti.

Svaka pogodjena osoba ce sama naci put iz svoje situacije i

resiti svoj problem, za to je potreban jedan jedini pocetni korak.

Zelim svakoj zeni koja se bori da pronadje svoju licnu srecu,

da ucini svoj prvi korak. Taj prvi je ujedno i najtezi. Doduse ni ostali

koji slede nece biti po cvecu, ali jednom ucinjeni i na pocetku

nesigurni, ipak vode do cilja. Taj cilj je individualan za svaku osobu.

Moj cilj , npr., je ustati i neimati strah od bilo koga a pogotovo ne od

partnera, adasnjeg ili bivseg, da moja svakodnevica nije odredjena

zlim delima neke druge osobe, kakvu god da ulogu ima u mom zivotu.

To nije lako, ali se ucim.

Ono sto je sasvim sigurno je da, sta god da se desi u zivotu,

Bog je uvek tu i ne ostavlja nas nikada same. Pa cak i onda

kada nam se cini da nas je sasvim ostavio.

Da ga nema.

Pogotovo tada je tu!

Verovali (mi) ili ne.

Zato jedno veliko HVALA!

I deo

Dusa tucene govori:

Draga Moja,

ja znam kako se ti sada osecas.

Sama i nemocna.

Sama, jer nema nikoga ko bi ti pomogao.

Osim - tebe! Pa zar je to malo ??

Ah, umalo da zaboravim, i Bog je kraj tebe, iako si u

njega veru izgubila.

Seti se one lepe pesme " Tragovi u pesku ":

"Dragi Gospode, zasto si me ostavio onda kada

sam te najvise trebao?

Rekao si da ces me uvek pratiti,

I zaista, kada bih se na svom zivotnom putu

iza sebe okrenuo,

video sam i tvoje tragove pored mojih.

Ali svaki put, u mojim najtezim situacijama

zivota, onda kada sam te

najvise trebao, kada sam se okrenuo, video

sam samo jedne targove.

Zasto si me tada ostavio?

"Drago dete", odgovori mi Bog, "Ja te volim

i uvek sam te voleo,

i nikada te necu ostaviti.

Tamo gde samo jedan trag vidis,

tu sam te ja nosio ... "

Znaci samo jedno, draga moja - ti nisi sama

a ni nemocna.

Znam dobro sta te tisti. Znam dobro zasto

si tuzna. Znam dobro zasto si nevoljna.

Ustani! Ne placi! Bori se!

Kako?

Hajde da pricamo, o svemu, polako i nadugacko.

Ja imam vremena da te slusam jer te puno volim.

One koje volimo, volimo i da slusamo.

Volimo njihove reci, volimo njihove price, volimo

njihov smeh.

Pa i suze. I one se nekako uvek

proguraju i nadju svoj tok.

Dakle pocni svoju pricu.

Ja slusam.

I budi sigurna necu te prekidati.

Dolaze secanja. Bole, stvarno bole. Suze ih prate, sta drugo?

Ja ih pustam da traze svoj tok. Neka Teku. Neka Teku i nose

moju bol. Mozda ce sa njima i bol otici.

Plakala sam pred prijateljicom i njoj otkrila svoju tajnu.

Plakala sam pred meni nepoznatim ljudima i bar malo sa

nekim podelila tugu.Trazila sam pomoc kod lekara.

On je pitao da li imam posao, da li mogu sama da nastavim svoj put?

"Da, Imam. Ali da li je to ispravni put? Koliko me mira ceka

na tom putu? Mozda tek tada pocinje moj kraj?"- rekla sam mu.

Jos sam mu rekla da meni ne treba policajac, kako mi je

predlozio ili neko ko na ovome svetu meri pravdu.

Meni treba psihoterapeut ili psihijatar ili kako se vec

zove neko ko leci dusu?

Ispricala sam se. Po prvi put.

Suze su tekle jos neko vreme, pa prestale.

Tuga je ipak, ostala.

Svi su primetili da sam tuzna.

Ja sam konacno prestala da glumim srecnicu.

a sam samo znala da ih sve lazem, da je sve samo varka.

Bila sam euforicna ali euforija se ne moze nazvati srecom.

Euforijom sam samo sakrila moju tajnu koju sam zakopala

duboko u sebi. Da, ta tajna je strasno bolela.

A onda sam samoj sebi rekla: "Ne, ne mogu vise! Necu vise!"

I zivela sam svoju tugu.

Bila sam tuzna i svi su videli ali ja sam bila ja.

Ne laz. Ne prevara.

Bila sam istina.

Konacno.

Nisam vise lagala.

Ni sebe, ni druge.

….

A tako je sve lepo pocelo ..

Srela sam njega. Srela sam ljubav.

Sreca je kucala i na moja vrata. Nisam verovala da se i meni moze desiti.

To se ( ljubav) nekako uvek drugima desavalo ili u romanima opisivalo.

Bila sam opijena i takva se prepustila danima koji su dolazili.

Bilo je lepo. Bilo je romanticno, na kraju krajeva..

Jedan novi grad je stajao preda mnom.

Jedan novi zivot je stajao preda mnom.

Ja sam ionako htela sve da promenim. Tu sansu koju mi je zivot pruzao

tog trenutka nisam htela da propustim. Nije bilo cega da se izgubi,

izgledalo je sve tako prelepo i srecno, kakvu srecu i polet samo jedna

mladelacka ljubav moze da donese.

Pobeci od proslosti, pobeci od ljudi iz proslosti.

Zivot je odjednom bio tako velikodusan prema meni

i ja sam se kupala i uzivala u toj sreci i milini koju sam

dobila na dar.

Kazem "proslost"? Da li je to zaista bila moja proslost?

Ne, to je bila moja sadasnjost.

Moja proslost i moja sadasnjost.

Kao i oni.

I od njih sam htela pobeci. Sto dalje.

Tada nisam bila svesna da bas to zelim iz sveg srca.

Bolje reci, nisam smela javno i glasno reci da svi cuju:

sta zelim, sta mi smeta, sta me vredja, sta zelim da promenim.

Govoriti glasno bilo bi protiv tradicije, protiv vere u Boga,

protiv njegovih zapovesti.. Ali, sta kada se digne glas

protiv neznabozaca, pa makar oni bili i deo porodice?

Nisam znala sta treba raditi u takvim situacijama..

Moja zelja bila im je razlog za podsmeh, sansa za podrugu.